.

.

mardi 19 juillet 2016

Документ: Православна дијаспора

ПРАВОСЛАВНА ДИЈАСПОРА


Свети и Велики Сабор Православне Цркве размотрио је тему канонског организовања православне дијаспоре. С тим у вези, расправљао је о односним документима која му је доставила IV Предсаборска свеправославна конференција (Шамбези 2009) и Сабрање Предстојатеља Православних Аутокефалних Цркава (21-28. јануара 2016), о Православној дијаспори и о Правилнику о раду Епископских сабрања у дијаспори, пошто их је претходно одобрила уз мање измене које следе:
1.
а) Утврђено је да постоји заједничка воља свих најсветијих Православних Цркава да се реши питање Православне дијаспоре што је могуће пре, и да се она организује на начин сагласан православној еклисиологији и канонском предању и пракси Православне Цркве. 
б) Исто тако, по овом питању, констатовано је да у постојећој фази, из историјских и пастирских разлога, није могућ директан прелазак на строго канонски поредак и праксу Православне Цркве, то јест на постојање само једног епископа у једном месту. Стога је одлучено да се задрже Епископска сабрања која је установила IV Предсаборска свеправославна конференција док се не стекну прилике за примену канонске акривије.

2.

а) Епископска сабрања доле наведених области сачињавају сви канонски признати епископи дате области, а они ће наставити да потпадају под канонске јурисдикције којима и данас припадају.
б) Ова сабрања ће се састојати од свих епископа дотичне области, који се налазе у канонском општењу са свим најсветијим Православним Црквама, а председаваће им први од архијереја који припадају Константинопољској Цркви, а у његовом одсуству следоваће се поретку Диптиха. Она ће имати Извршни одбор, сачињен од првих јерараха различитих јурисдикција које постоје у дотичној области.
в) Задатак и одговорност ових Епископских сабрањâ биће старање за пројаву јединства Православља и развијање заједничког деловања свих православних, сваке области, зарад опслуживања пастирских потреба православних који тамо живе, заједничко представљање свих православних пред инославнима и целом заједницом те области, неговање богословске науке и црквеног образовања и др. Одлуке по овим питањима доносиће се консензусом Цркава које су заступљене у конкретним сабрањима.

3. Одређују се следеће области у којима ће, у првом стадију, бити створена Епископска сабрања:

I          Канада
II         Сједињене Америчке Државе
III       Латинска Америка
IV       Аустралија, Нови Зеланд и Океанија
V         Велика Британија и Ирска
VI       Француска
VII      Белгија, Холандија и Луксембург
VIII    Аустрија
IX       Италија и Малта
X         Швајцарска и Лихтенштајн
XI       Немачка
XII      Скандинавске земље (изузев Финске)
XIII    Шпанија и Португалија
           
4. Епископи дијаспоре, који су настањени у дијаспори а имају парохије у више области, биће чланови Епископских сабрања и тих области.

5. Епископска сабрања не лишавају  њихове чланове епископе надлежности управног и канонског карактера, нити ограничавају њихова права у дијаспори. Епископска сабрања имају за циљ стварање заједничког става Православне Цркве по различитим питањима, што, ни на који начин, не спутава епископе чланове, који остају одговорни својим Црквама у изражавању ставова својих Цркава пред спољним светом.

6. Председници Епископских сабрања сазивају и председавају свим заједничким сабрањима епископâ њихове области (литургијским, пастирским, управним и др.). У питањима од општег интересовања која одлуком Епископског сабрања захтевају свеправославно суочавање, њен председник се за даље, по свеправославном важењу, обраћа Васељенском Патријарху.

7. Православне Цркве се обавезују да не ступају у активности које могу штетити напред описаном приближавању ка канонском решењу теме дијаспоре, попут давања већ постојећих титула архијерејима, чинећи, пак, све могуће за олакшање рада Епископских сабрањâ и успостављања редовног канонског поретка у дијаспори.

Правилник о раду Епископских сабрања
у православној дијаспори
Члан 1.
1. Сви православни епископи сваке области, како је одредио Свети и Велики Сабор Православне Цркве, који се налазе у канонском општењу са свим помесним аутокефалним Православним Црквама, сачињавају посебно Епископскo сабрање.
2. Чланови Епископскoг сабрања су и сви православни епископи изван граница једног подручја, а који пастирски опслужују парохије у њој.
3. Умировљени епископи и епископи посетиоци подручја, уколико испуњавају претпоставке тачке (1), могу бити позвани да учествују на Сабрању, али без права гласа.
Члан 2.
Циљ Епископскoг сабрања јесте да пројављује јединство Православне Цркве, да унапређује сарадњу међу Црквама у свим подручјима пастирског служења и да одржава, чува и развија интересе заједница које припадају православним епископима подручја.
Члан 3.
            Епископскo сабрање ће имати Извршни одбор састављен од првих епископа сваке од канонских Цркава тога подручја.
Члан 4.
1. Епископскo сабрање и његов Извршни одбор имаће једног председника, једног или два потпредседника, једног секретара и једног благајника, као и друге одговорне које Сабрање одреди.
2. Председник је ex officio први од епископа Васељенске Патријаршије, а у његовом одсуству следује се поретку диптиха. Председник Епископскoг сабрања сазива његова заседања, руководи његовим радом и началствује у саборном служењу. По питањима о којима је расправљано на заседању Епископскoг сабрања и о којима је постигнута једногласна одлука, председник (или, по његовом одобрењу, други члан Епископскoг сабрања) износи пред државом, друштвом и другим верским организацијама заједнички став Православних Цркава подручја.
3. Потпредседници се одређују ex officio од епископа чланова Сабрања између Цркава које непосредно следе сагласно поретку Диптиха Православних Цркава. Секретара, благајника и остале одговорне, бира Сабрање, без обавезе да потичу из реда епископа.
Члан 5.
1. Надлежности Епископскoг сабрања су:
а)  Старање и допринос очувању јединства Православне Цркве датог подручја у њеним богословским, еклисиолошким, канонским, духовним, хуманитарним, образовним и мисионарским обавезама.
б) Координација и подстицање активности од заједничког интереса у областима пастирског служења, катихетизације, литургијског живота, верских издања, средстава јавног информисања, црквеног образовања и др.
в)  Односи са инославнима и другим религијама.
г)  Све оно што представља обавезу Православне Цркве у њеним односима са друштвом и државним органима власти.
д)  Припрема плана организовања православних одређене области на канонској основи.
2. Одређивање поља надлежности не би требало ни у чему да утиче  на епархијску јурисдикцију сваког епикопа и да ограничава права његове Цркве, укључујући и њене односе са међународним организацијама, државним властима, друштвом грађана, средствима јавног информисања, других вероисповести, државних и међуверских организација, као и других религија.
По различитим језичким, просветним или пастирским питањима било које Цркве, Епископско сабрање може сарађивати и са црквеним органима дотичне Цркве, како би разноврсност националних традиција потврђивала јединство Православља у заједници вере и свези љубави.
Члан 6.
1. Епископско сабрање прихвата и констатује избор епископâ дотичне области, као и њихову припадност најсветијим Православним аутокефалним Црквама.
2. Испитује и одређује канонско уређење локалних заједницâ области, које не припадају некој од најсветијих Православних аутокефалних Цркава.
3. Дужно је да констатује сваку осуду клирика коју објаве њихови епископи, како би се ова осуда применила међу епископима Православних Цркава подручја.
Члан 7.
1. Епископско сабрање се састаје бар једанпут годишње, на позив председника. Може се састати колико год пута Извршни одбор то сматра неопходним или на основу писмене и образложене молбе 1/3 чланова Сабрања.
2. Извршни одбор се састаје једанпут у три месеца редовно или колико год пута то процени неопходним, на позив председника или писаном и образложеном молбом 1/3 његових чланова.
3. Позиви за сазивање Епископског сабрања, ако не посредују ванредни разлози, упућују се два месеца раније, док се за сазивање Извршног одбора упућују седмицу раније, при чему се достављају заједно теме дневног реда и потребни материјал у вези с њима.
4. Дневни ред треба да буде одобрен на првом заседању Сабрања и не може се мењати без одлуке присутних чланова, донесене апсолутном већином.
Члан 8.
            Извршни одбор испуњава кворум присуством 2/3 његових чланова, а Сабрање присуством апсолутне већине његових чланова, укључујући његовог председника.
Члан 9.
Рад Епископског сабрања се води сагласно начелима Православног саборског предања и њиме руководи његов председник, који има и одговорност надгледања извршења одлука Сабрања.
Члан 10.
1. Одлуке Епископског сабрања доносе се консензусом.
2. У питањима од општег интереса која, према суду Епископског сабрања, захтевају свеправославно суочавање са њима, председник Сабрања се за даље обраћа Васељенском Патријарху, према свеправославном важењу.
Члан 11.
1. Одлуком Епископског сабрања од његових чланова се могу образовати комисије за литургичка, пастирска, економска, просветна и друга питања, којима председава један од епископа-чланова Сабрања.
2. Чланове ових комисија, клирике или лаике, одређује Извршни одбор. Саветници као и специјалисти могу бити позвани да учествују у Епископском сабрању или у Извршном одбору, без права гласа.
Члан 12.
1. Епископско сабрање може саставити свој лични, унутрашњи Правилник за допуну и прилагођавање горе наведених одредби сагласно потребама подручја а поштујући канонско право Православне Цркве.
2. Све одлуке које се тичу правних и финансијских питања функционисања Сабрања, доносе се у светлу законодавстава држава области у којима чланови Сабрања врше своју јурисдикцију.
Члан 13.
Установљење новог, подела или укидање постојећег Епископског сабрања, или спајања двају или више њих, бива одлуком Сабрања предстојатеља Православних Цркава на основу молбе Васељенском Патријарху било које Цркве или председника било ког Епископског сабрања.
Константинопољски Вартоломеј, председник
Патријарх Александријски Теодор II
Патријарх Јерусалимски Теофил III
Патријарх Српски Иринеј
Патријарх Румунски Данијел
Архиепископ Нове Јустинијане и свега Кипра Хрисостом
Архиепископ Атински и све Јеладе Јероним II
Архиепископ Варшавски и све Пољске Сава
Архиепископ Тирански и све Албаније Анастасије
Митрополит Прешовски и свих Чешких земаља и Словачке Растислав

И остали Епископи Најсветијих помесних аутокефалних Православних Цркава

Превео протопрезвитер-ставрофор Гајо Гајић

Aucun commentaire:

Enregistrer un commentaire